Насеље Владимировац основано је 1808. године одлуком Генералне команде Банатске војне границе чије је седиште било у Темишвару. Овој одлуци претходио је предлог комисије Дворског савета Његовог величанства цара и краља Франца Јозефа, а коју је предводио мајор – инжењер Хордински, да се општина Ново Село увећа за 141 кућу. Међутим, приликом обиласка Новог Села генерал барон Соро предложио је да се уместо повећања Новог Села оснује једна нова општина.
Предлог је прихваћен и тако је на удаљености од 4.280 хвата од Новог Села на путу ка Алибунару основана нова општина са 200 кућа. Досељавање је вршено из општина Шама Маре и Клоподије, а ново насеље је добило име у част генерала Ф. М. Петра Дуке – Петровосело. Данашњи назив потиче из 1922. године, мада га Румуни, староседеоци, и дан данас називају – Петровасела.
Упоредо са формирањем насеља, односно изградњом кућа на раскрсницама улица копани су општински бунари који су требали да снабдевају становништво и њихову стоку пијаћом водом. У периоду од 1807. (пре колонизације) па све до 1908. године у самом Владимировцу ископано је 12 бунара са веома бистом и врло добром водом за пиће.
Само копање и одржавање бунара било је веома скупо, нови бунар је својевремено коштао од 10 -15 хиљада круна, а за његово одржавање општина је одвајала од 3 – 5 хиљада круна. Како се насеље налази на надморској висини од 147,6 метара вода се налазила врло дубоко, на 50 – 60 метара, и само се помоћу коњске снаге могла извлачити на површини…
Данас се у Владимировцу могу наћи четири таква бунара, два су потпуно девастирана, а два су још увек читава и то захваљујући конзерваторским радовима осамдесетих година прошлог века. Они се налазе у главној улици и представљали су туристичку атракцију до пре коју годину. Интересантно, поред специјалног механизма који су покретали коњи, ови бунари наткривени су кровном конструкцијом пирамидалног облика и покривени су циглом (раније вероватно шиндром).
Иако се налазе на међународном путу Београд – Темишвар, иако се у близини Владимировца налази излетиште Девојачки бунар, општина Алибунар не чини ништа да овај споменик културе од великог значаја сачува од даљег пропадања. Пре свега треба се алармирати што Покрајински завод за заштиту споменика културе што Републички, али и мало локалне пажње и новца не би било на одмет.
