Храмови Св. Тројице Српске и Румунске православне цркве у Банатском Новом Селу у суботу, 8. априла свечано су прославили Лазареву суботу, односно Врбицу. Након службе у обе цркве организовани су традиционални заједнички опходи и литије око храмова.
Лазарева субота је празник који пада уочи Цвети, а посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу, и на свечани улазак Христов у Јерусалим где су га деца раздрагано дочекала и поздравила палмовим гранчицама. Данашње врбове гранчице су замена за палмине.
Иначе, Лазареву суботу обележавају православни верници, а установљена је још крајем 4. века у Јерусалиму. Обичај на тај дан је да се у храмовима уносе убране врбове гранчице које се благосиље и које се потом носе кућама где се чувају.
Црква празновањем Лазареве суботе говори: Христос је у смрти свог пријатеља сагледао тријумф смрти у свету, смрти коју Бог није створио, а која је загосподарила и господари светом, затровавши свеколики живот и претворивши га у бесмислено смењивање дана, који се неумитно урушавају ка пропасти. И Христова заповест: „Лазаре изађи напоље!“ је изазов који Христос упућује смрти. То је заповест којом Христос објављује рат смрти. То су речи којима Христос објављује да сама смрт мора бити умртвљена и уништена. То је чудо љубави која тријумфује над смрћу. Да би уништио смрт и њену тмину, сам Христос – а то значи Бог, сама Љубав, сам Живот – силази до гроба Лазаревог, силази да би се тамо лицем у лице срео са смрћу, да би је разрушио, да би нам даровао вечни живот за који нас је саздао Бог.
(део текста од Александра Шмемана, „Тајне празника“)