Патријарх Јерусалимски Теофил III изашао је данас, у суботу, 15. априла из Кувуклије у којој се молио за силазак огња и почео да га дели људима присутним у крипти цркве.
Претходно је око 1.800 православних верника из разних земаља од јутра на Велику суботу испунило улице око Старог града у Јерусалиму у нади да ће видети чудо силаска Благодатног огња у храм Гроба Господњег.
У Јерусалим је данас стигла и руска делегација Фондације Андреја Првозваног, која је посебним авионом пренела пламен Благодатног огња у Русију.
Иначе, Благодатни огањ представља пламен који се по тврдњи верника чудесно појављује на Светом гробу у Јерусалиму на богослужењу Велике суботе, уочи православног Ускрса. Појава благодатног огња по веровању већине верника представља видљиву пројаву Духа светога и потврду васкрсења Исуса Христа.
Празнично богослужење Велике Суботе и призив благодатног огња заједно служе Православна црква у Јерусалиму, Српска православна црква и Јерменска апостолска црква. Богослужењу присуствују и свештеници Коптске и Сиријске оријентално-православне цркве, као и представници фрањевачког реда Римокатоличке цркве.
По предању јерусалимске цркве, било је два покушаја од стране других цркава да „призову“ Благодатни огањ. Први је био од стране римокатоличке цркве у време крсташке владавине када су католици на силу одузели од Грка светковину Светог огња. Међутим, како им се Огањ није јављао након неколико сати молитве, вратили су „призив“ Благодатног огња православном патријарху. Од тада се Свети огањ опет почео „јављати“.
Други покушај се догодио у 16. веку од стране Јерменске цркве. Јермени су на Велику Суботу, на дан светковине Светог Огња, потплатили турске чиновнике да не дозволе улазак јерусалимском патријарху у Цркву Светог Гроба (Храм Васкрсења Христовог). Пошто није пуштен унутра, патријарх се почео молити напољу и после извесног времена Свети огањ се „спустио“ кроз стуб улазних врата храма, распукао га и запалио свежањ свећа патријарху. Од тада више није било покушаја да се од православних отме призив Благодатног огња.
(Део текста из Википедија)