У градском парку у Вршцу, 15. априла откривен је споменик академику Никити Иљичу Толстоју (1923 – 1996), праунуку чувеног писца Лава Толстоја и једном од истакнутих представника „српског“ огранка овог познатог племићког рода.
Самом свечаном откривању споменика (рад руског вајара Ајдина Зејналова) и обележавању сто година од рођења руског лингвисте присуствовали су његова супруга Светлана Толстој, ћерка Фјокла, саветник Владимира Путина Владимир Толстој, амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко и десетине других Толстоја који су допутовали у Србију због овог свечаног догађаја.
Иначе, Никита Толстој је рођен 1923. године у Вршцу, у Краљевини Југославији, у породици морнаричког официра Иље Илича Толстоја. У родном граду завршава основну школу да би након тога прешао да живи у Београд где завршава Прву руско-српску гимназију. Други светски рат проводи у Новом Бечеју где се придружује партизанском покрету, а по доласку Црвене армије ступа у њихове редове и са њима стиже до Беча. Враћа се у ослобођени Београд и попут осталих Толстоја одлази за Совјетски савез. У Москви завршава Филолошки факултет Московског државног универзитета Ломоносов (одсек Бугарски језик и књижевност) и почиње да ради у Институту за славистику при академији наука. У овом институту изградио је сјајну научну каријеру – постао је водећи совјетски бугариста, стручњак за старословенски језик, оснивач је совјетске етнолингвистике и читаве етнолингвистичке школе која се ослањала на огроман материјал прикупљен на терену током дијалектолошких и етнографских експедиција на југу Белоруског Полесја. Био је председник совјетског, а касније и руског комитета слависта, члан Академије наука СССР и аутор је више стотина радова о историји словенских књижевних језика.
Остаје забележено да је академик Никита Толстој за живота често говорио: „Русија ми је отаџбина, а Србија домовина“.