Илегални бизнис производње и стављања у промет фалсификованих производа за људску исхрану одавно је попримио глобални карактер. Осим што обмањују купце нудећи им нешто што не одговара декларацији на производу, представници организованог криминала директно угрожавају и здравље становништва. И што је интересантно не фалсификују се само ретке и скупе намирнице и напици, фалсификује се буквално све: млеко, млечни производи, кондиторски производи, ретки зачини, кафа, морски плодови, маслиново уље, мед, јаја, вина и ракије, производи од меса…
Иако је српско тржиште преплављено фалсификатима многих прехрамбених производа ми овде наводимо само неке по нама „интересантнијих“ и најчешћих фалсификата.
Мед – ова намирница која је у исто време и лек, природни је производ пчела које га праве од сакупљеног нектара биљака. Најчешће се фалсификује прављењем смеса од шећерног, фруктозног или неког другог сирупа.
Кафа – овај напитак се добија кувањем прженог семена биљке кафе. Међутим, тржиште је преплављено „кафом“, односно фалсификатима од соје, грашка, жира, јечма, леблебија, цикорије, рогача…
Маслиново уље – екстра девичанско маслиново уље добија се првим цеђењем плода маслине чиме се добија уље без икаквих нежељених примеса и са врхунском пуноћом укуса. Лажно маслиново уље је заправо сунцокретово уље, уље уљане репице, соје или каноле, или је пак њихова мешавина са мрвом маслиновог уља најниже класе и обојена вештачким бојама и аромама.
Ракија – жестоко алкохолно пиће које се добија алкохолном ферментацијом и дестилацијом разног воћа. У Србији се још спомиње 1997. година када су од „домаће“ ракије „Зозоваче“ преминуле чак 43 особе. Такве ракије се праве од свега и свачега тако да у одређеној дози садрже и отровни етанол. Друге, мање опасне ракије садрже разблажени етил алкохол, шећер, заслађиваче, ароме, разне алкохолате…Али то нема везе са домаћом природном ракијом.
У циљу повезивања и заштите својих производа од фалсификовања у Панчеву је 17. јула ове године основан Кластер произвођача хране и пића – „Уједињени за квалитет“. Један од оснивача овог кластера је и Савез пчеларских организација Србије.
Председник Кластера „Уједињени за квалитет” је Милан Рајин, мастер прехрамбене технологије (Пољопривредни факултет Београд), потпредседник је Иван Смајловић, дипломирани инжењер прехрамбене технологије биљних производа (Пољопривредни факултет Београд), а преостала три члана Управног одбора Кластера су Катарина Делић, Дејан Вељовић и Родољуб Живадиновић.
Главни циљ ове групације је оштра борба против фалсификовања пре свега меда, ракије и вина, али и свих других производа пољопривредних и прехрамбених произвођача који се буду придружили кластеру.
Наиме, произвођачи меда, вина и ракије у Србији, као што смо већ навели, имају велике проблеме са фалсификованим производима, а нове лабораторијске методе већ пружају могућност једноставног и непогрешивог утврђивања фалсификата. Проблем је само у томе што та метода, иако недавно акредитована, још увек није на списку Управе за ветерину Министарства пољопривреде за слање службених узорака од стране инспектора, а што је један од приоритетних циљева кластера.
„Знамо да постоји много непријатеља ових идеја, односно много лобиста који су против постизања оваквих циљева, али ћемо их много лакше савладати и победити ако нас буде било више и будемо покрили што већи сегмент фалсификоване хране и пића! Оне који не буду чланови кластера слободно јавно питајте зашто не?
Чланарина је 2.000 динара месечно (или једнократно 24.000 динара годишње). Сврха чланарине је само једна, а то је финансирање анализа и то одмах, и пре него споменута метода буде уврштена на списак метода за слање службених узорака, наравно преко покрета потрошача, у складу са законом“, поручили су чланови новоформираног Кластера.
Попуњени захтев за пријем у чланство може се послати на мејл (Управни одбор Кластера одлучује о пријему): ujedinjenizakvalitet@gmail.com