Иницијатива за промену Закона о играма на срећу поднета је Скупштини Србије још 2018. године од стране тадашњег народног посланика и председника парламентарног Одбора за образовање, науку и технолошки развој Муамера Зукорлића. Сама промена је предвиђала потпуну забрану и рад кладионица, коцкарница и Државне лутрије Србије.
„Ако овај предлог не прође значи да се финансијски интерес ставља изнад интереса грађана, а посебно младих. У случају да се не уважи захтев за потпуном забраном игара на срећу, тражићу формирање резервата за игре на срећу, ван градова и насељених места. Ко год жели да учествује у хазардним играма, може то да ради у карантину, јер ту пошаст морамо удаљити од наше деце. Тинејџери у свом животном раскораку бивају веома лаке жртве које, када једном клизну у тај порок, тешко да ће се икада вратити “, истицао је тада Муамер Зукорлић.
Он је такође нагласио и да у времену када се школа суочава са разним организационим, образовним, етичким и другим проблемима, притисак који добија из свог окружења од коцкарница, „нарко-дилера”, доводи школу у ситуацију да ће се веома тешко борити са изазовима и врло тешко вршити своју образовно-одгојну улогу.
На жалост, његов предлог Закона није добио подршку напредњачке већине у Скупштини Србије и друштво је наставило да клизи у све већи порок.
Наиме, према подацима Светске здравствене организације из далеке 2008. године, Србија је била на другом месту у Европи по броју коцкарница по глави становника, одмах иза Босне и Херцеговине. Данас је Србија на убедљивом првом месту и по најновијим подацима само у Новом Саду, другом граду по величини у држави, има преко 130 кладионица. Значи да на сваких 1700 становника долази по једна кладионица.
Иако смо екстремно сиромашнни код нас у Србији се коцкарнице и кладионице отварају како по градовима тако и по селима, и овај тренд је више него забрињавајућ. Наиме, у Србији се више од милион и по одраслих коцка, а сваки трећи средњошколац се клади. Кладионице, коцкарнице, казина, аутомат клубови и играонице су на сваком углу у Београду…
Пре две године донет је нови Закон о играма на срећу који, између осталог, треба додатно да штити малолетнике од негативних утицаја клађења. Тако се у закону наводи да удаљеност између образовних институција (основних и средњих школа) и кладионица и коцкарница не може бити мања од 200 метара, као и да се малолетницима јасније ставља до знања да им се забрањује улазак у кладионице…
Али, Закони се не поштују, чак ни онај о удаљености између школе и кладионице и тренд клађења и коцкања се наставља.
Да је ситуација слична и у региону показује и иницијатива коалиције Албански форум, која би требало да буде део будуће Владе Црне Горе, а која тражи од коалиционих партнера да се донесе Закон о забрани казина и кладионица.