Жетва кукуруза је у току и по речима стручњака ово ће бити најбољи род кукуруза који смо имали у последње три године. Пролетос је кукуруз засејан на 905.000 хектара, а што је за 45.000 хектара мање него лане. Квалитет је добар, а приноси се разликују од регије до регије и то све због града и олујног ветра који је летос захватио нашу земљу.
Из Удружења „Жита Србије“ процењују да се овогодишњи род креће између 6,2 и 6,7 милиона тона тако да ће га бити и за извоз.
И из Задружног савеза Војводине најављују већи овогодишњи род. По њима очекује се просечан принос од најмање 6 тона по хектару, а на подручјима која нису била захваћена непогодама, уз примењене комплетне агротехничке мере, и приноси од 10 тона.
Међутим, треба рећи да је кукуруз у ово време прошле године био 35 динара по килограму, а сад је тренутно 14 динара (Банатско Ново Село), па је незадовољство произвођача огромно. С обзиром да је производња била скупа, да су трошкови били високи, једино ће високи приноси моћи да компензују разлику у цени.
„У атару Банатског Новог Села није било непогода као у Срему и Бачкој и штета у односу на ове регије је минимална. Род је добар и да је цена кукуруза као прошле године већина произвођача би била задовољна, и поред скупље хемије, горива и семенског материјала. Овако, рачунице нема, поготово на земљи где се плаћа закуп јер је просечна производна цена кукуруза око 30 динара по килограму“, каже већина пољопривредних произвођача са којима смо разговарали у Банатском Новом Селу.
Поред изузетно мале цене кукуруза ратари ове године страхују и за пласман новог рода. Наиме, у европској производњи кукуруза Србија учествује са 4,9% извоз кукурза и он се извози највише у Италију, Аустрију, Босну и Херцеговину и Румунију. Али на тржишту се јавља повећана количина кукуруза из Украјине и Русије тако да је евидентан пад нашег извоза. Додатни проблем стварају и претоварни капацитети у румунској луци Констанца, где је Дунавом ишло и до 80% извоза нашег кукуруза, који су у власништву великих мултинационалних компанија, и који предност дају извозу украјинских, румунских и бугарских житарица.
Излаз у извозу је у тражењу алтернативних лука али за њих је потребна и адекватна транспортна инфраструктура, што би се одразило и на повећане трошкове транспорта, а посредно и на цену нашег кукуруза.