Јован Стерија Поповић рођен је 13. јануара 1806. године у Вршцу у трговачкој породици Цинцарског порекла. Његов деда по мајци био је познати сликар Никола Нешковић. У детињству је био слабог здравља, након шлога лева рука му је била парализована. Мајка му је рано умрла и о њему се бринуо отац. Основну школу и гимназију похађао је у Вршцу, Пешти и Темишвару. Студирао је право у Кежмарку (данас у Словачкој) и након завршетка студија вратио се родни град где је радио као адвокат. Након тога, одлази у Крагујевац где је у Лицеју радио као професор.
Као начелник министарства просвете Србије обавио је пионирски рад у организовању школства (1844. доноси закон којим се у Србији уводи гимнастика у гимназији), покренуо је иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Његовом заслугом Србија је усвојила први правни акт о заштити споменика културе. Учествовао је у организовању првог београдског театра на Ђумруку 1841. године и који је отворен извођењем његове трагедије „Смрт Стефана Дечанског”.
Дела су му: комедије „Лажа и паралажа”, „Покондирена тиква”, „Зла жена”, „Тврдица или Кир-Јања”, „Родољупци”, збирка песама „Даворје”.
Аутор је и једног приручника реторике, као и неке врсте речника филозофских и правних термина које је предлагао како би се посрбила страна терминологија.
Услед слабог здравственог стања повукао се из јавног живота, вратио се у Вршац где је живео до своје смрти 1856. године.