Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре тренутно ради и на пројекту „Уклањања потопљене немачке флоте на Дунаву код Прахова“.
Ово је стари проблем који оптерећује бродски саобраћај кроз Ђердапску клисуру и његово решавање траје од завршетка Другог светског рата.
Наиме, у јесен 1944. године немачка дунавска и црноморска флота покушала је да се извуче Дунавом до Београда, и та операција се звала „Дунавски вилењак“. Претпоставља се да је у питању било око 250 разних пловила. Бежећи пред Црвеном армијом немачки конвој бродова је у међувремену нешто страдао и од некадашњих савезника Румуна и Бугара, који су променили страну.
Претпоставља се да је у Ђердапску клисуру ушло око 220 бродова. Међутим, како је ситуација постала све тежа директор бродоградилишта у Констанци немачки адмирал Паул Зиб, без дозволе немачке команде у Београду, доноси одлуку да своју флотилу потопи и тако спречи пролаз Дунавом надируће Совјетске армије. То је учињено од 7. до 17. септембра 1944. године код Прахова и брзе Паланке.
И тако осамдесет година, миниране олупине бродова налазе се на речном дну и ометају пловидбу Дунавом, посебно у време ниског водостаја реке. Процењује се да због тога Србија годишње губи око 5 милиона евра.
Након Другог светског рата Руска војска извадила је око 15 потопљених бродова, Југословенска народна армија око 30, па је претпоставка да их на дну реке има још преко 180.
Међутим, ово чишћење је омогућило пловни пут ширине од једва 180 метара.
Треба рећи и да је чишћење реке покушано осамдесетих година прошлог века, заједничким снагама Југославије и Румуније. Покушај је брзо обустављен, јер је због нестручности и добре припреме том приликом страдало 10 људи.
Европска агенција за реконструкцију 2006. године финансирала је сонарно снимање олупина, а иста агенција је 2009. године финансирала и техничко извиђање на 11 локација на Дунаву.
У време историјског минимума водостаја Дунава 2011. године почело се са уклањањем неексплодираних граната на неким од бродова.
Међутим, тек маја 2020. године кренуло се озбиљније са акцијом вађења потопљених бродова. Некадашња министарка грађевинарства Зорана Михајловић потписала је уговор вредан 1,5 милиона евра којим је коначно започела акција вађења олупина. Пројекат је у првом делу предвиђено подводно снимање и лоцирање неексплодираних мина, а другом делу би био расписан тендер за само вађење пловила.
Радови на другој фази пројекта су почели прошле године. Изабран је понуђач који ће радити на самом уклањању бродова. Тренутно је он у фази истраживања, након чега следи подношење извештаја, који ће показати којом методологијом и динамиком ће се вршити уклањање тих бродова у наредних пет година, наводи Министарство грађевинарства.