Јуче је у Влади Србије одржан састанак представника 16 удружења пољопривредника са министарком пољопривреде Јеленом Танасковић и представницима Управе за аграрна плаћања.
На дневном реду нашло се много тачака, између осталих, питања везана за дуговања према фонду пензијског-инвалидског-осигурања (ПИО) за неплаћене доприносе за пензију, функционисање Е-аграра, стављање регистрованих пољопривредних газдинстава у пасиван статус, као и питања која се тичу кредитне подршке за пољопривреднике.
Након разговора у Влади, у својим изјавама за медије, представници пољопривредника нису крили своје незадовољство предложеним решењима ресорног Министарства.
Наиме, Министарство пољопривреде је пољопривредницима на име дуга према обавезном пензијском осигурању понудило да се оно репрограмира на пет година, као и да се отпише пола камате под условом да се уредно измирују доспеле редовне обавезе и обавезе проистекле репрограмом. Одбијен је захтев пољопривредника да се због несналажења у руковању рачунарима (Е-аграр) да рок од 30 дана, a за исправљање грешке приликом пријављивања парцела за субвенције. Што се тиче стављања пољопривредних газдинстава у пасиван статус, Министарство пољопривреде је навело да ниједно газдинство није стављено у пасиван статус, односно да већ издата решења (око 600) нису коначна, и да је дозвољена жалба у законском року.
„Само они који су покушали да лажно представе фактично стање биће санкционисани, стављени у пасиван статус. Пољопривредници који су направили грешку приликом пријављивања сетвене културе имаће прилику да исправе податке“, стоји у саопштењу Министарства пољопривреде.
У вези кредитне подршке пољопривредницима из ресорног Министарства су даље навели да је Правилник о условима и начину остваривања права на кредитну подршку ступио на снагу 3. фебруара, да је буџетом за ову годину за ту намену планирано 1,2 милијарде динара, као и да је рок за подношење захтева за кредитима до 15. октобра.
Међутим, на све ово пољопривредници гледају другачије.
Међу преговарачима у Влади Србије био је и Драган Богојевић, председник Удружења „Новосељански паори“ из Банатског Новог Села. Поред пољопривредника из Баваништа и Долова ово је једно од ретких удружења са територије јужног Баната које је прошле године дало свој допринос приликом блокаде путева, и борбе за бољи третман пољопривреде.
„Генерално нисмо задовољни састанком. Највише неспоразума било је око дуговања према ПИО фонду. Наш став је био да се отпишу камате на дуговања, а да се за главницу пројектује репрограм дуга. У дуг и камате урачунат је и неплаћени допринос за здравствено осигурање, иако је пољопроивредницима који га нису платили било укинуто бесплатно лечење. Тражили смо да се сваком пољопривреднику да рок од 30 дана, као нека врста упозорења, пре него што се домаћинство стави у пасиван статус. Не сналазе се сви са Е-аграром, са том апликацијом (посебно стари људи), па су грешке честе, а држава хоће то да казни. Оно што је било неспорно је обећање министарке пољопривреде да ће се изаћи у сусрет пољопривредницима око кредита, али видећемо и то, биће још састанака“, изјавио је за Банатски добошар Драган Богојевић.
Са прошлогодишњих блокада у Банатском Новом Селу