
Качарево, веће насеље града Панчева, постало је синоним за једну од најбољих гастрономских манифестација у Србији – Сланинијаду.
Овогодишња, 37. по реду, окупила је око 300 излагача који су изложили око 100 тона сланине, 400 тона осталих производа од меса, а све је то испратило близу 100.000 посетилаца.
Организатор читавог догађаја је Туристичка организација „Сланинијада“ која се потрудила да од 15. па до 18. фебруара посетиоцима пружи богат и разноврстан програм.
Саму манифестацију је у четвртак, 15. фебруара отворио Александар Стевановић, градоначелник града Панчева.



Као и свих протеклих година главни догађај је сајам сланине и осталих месних прерађевина. Међутим, како то код нас бива на „Сланинијади“, али и на многим сличним „ијадама“, атмосфера је вашарска, односно посетиоци могу да виде, пазаре и којечега још: млечне производе, зимницу, алкохолна и безалкохолна пића, рукотворине од дрвета, делове намештаја, сувенире, одећу, посуђе, играчке, алате и др., а све је то зачињено шаторима са печењем и живом музиком.
Најважнији део манифестације свакако је било такмичење за најбољу сланину и то у вуше категорија: домаћу, занатску, индустријску, инострану и сланину од дивље свиње.
Трочлана комисија у саставу: проф. др Милан Балтић (председник), проф. др Милан Божовић (члан) и спец. др ветерине Владан Ђурковић (члан), једногласно је прогласила победнике у свим категоријама.


Златни узорак домаће сланине на овогодишњој „Сланинијади“ донео је Миле Војновић из Кузмина. Друго место је освојио Милан Златковић из Качарева, који је имао и најбољу сланину од мангулице, а треће место припало је сланини Константина Лемајића из Шида. У оквиру ове категорије најдебљу и најдужу сланину имао је Миле Тодосијевић из Качарева.
Најбољу занатску сланину имао је Милета Тодорић из Ужица, друго место је припало Вуку Пајовићу из БиХ, а треће место Петру Ракићу из Бачинаца.
Победник најбоље индустријске сланине је месара „Бурјан“ из Панчева.
Најбоље оцењену инострану сланину изложио је Дамјан Гавриловски из Гостивара – Северна Македонија, друго место је припало Вуку Пајовићу из БиХ, а треће Милету Атанасовском из Немачке. Дамјан је првог дана „Сланинијаде“ своје победничке узорке понудио на дегустацију бројним посетиоцима.



Најбољу сланину од дивље свиње донео је Горан Марковић из Ловачког удружења Београд.
У пропратном програму 37. „Сланинијаде“ одржала су се надметања у обарању руке, такмичење у једењу љутих папричица – за „Најљућег сланинара“, такмичење у најдужем држању табле сланине – за „Најачег сланинара“, такмичење у кувању гулаша „Златни котлић“, приказ топљења сланине „Златни чварак“, као и радионица цртања ученика основне школе „Чварколије“.



Титулу најљућег сланинара понео је Александар Вилотић из Београда, за најачег сланинара изборио се Ђорђе Ђока Марковић из Смедерева, а првак у обарању руке био је Дејан Стајић.
Ову манифестацију је за четири дана посетио велики број грађана Србије, међу њима било је и познатих људи разних професија.

Последњег дана „Сланинијаде“ манифестацију је посетила и једна делегација из Чајетине, из Златиборског Еко Аграра, а коју је предводио директор Марко Марић. По речима домаћина сврха посете било је успостављање сарадње између „Сланинијаде“ у Качареву и „Пршутијаде“ у Мачкату.


Делегација са Златибора и домаћини, фото: Банатски добошар