Скорашња одлука Савета месне заједнице да се за политичке организације (странке и партије) „затвори“ сала месне заједнице, односно онемогући њено повремено коришћење, наишла је на чуђење и осуду многих, пре свега опозиционих странака које егзистирају и делују у овом насељу, али и обичних људи. Такође, осуђена је и информација да се заинтересованим мештанима и медијима брани присуство приликом заседања локалног парламента.
Поводом ових поступака тренутне сеоске власти за саговорнике смо потражили некадашње одборнике и бивше председнике МЗ. Многи од њих, чак и најстарији судионици политичких дешавања (који памте почетак вишестраначја у Банатском Новом Селу), не могу да се начуде бахатошћу неких људи. Заједнички именитељ свих коментара био би да се стиче утисак да су неке особе у Српској напредној странци умислиле да је свет створен само за њих и због њих.
Раније, када су ти исти људи, или добар део њих, били у другим партијама, без проблема су за своје политичко опозиционо деловање добијали тражени простор, и без икаквих ограничења су могли да присуствују састанцима МЗ.
Да је то заиста било тако преносе нам Ромулус Штефан, Зоран Лауташ, Васа Крајњан и Предраг Шкаљак.
„Био сам секретар месне заједнице у време када се из једнопартијског система прелазило на вишестраначје, и тај несвакидашњи период био је набијен изузетним политичким тензијама и нервозом у читавој Србији. Међутим, и поред тога мени није био проблем да као први човек МЗ изађем у сусрет жељама људи који су политички почели да се организују на неки другачији начин од званичног. Салу месне заједнице за оснивање одбора без проблема сам омогућио члановима Народне радикалне странке и Српског покрета обнове, првих опозиционих странака у селу. Наведени простор су могли да користе када год им је био потребан, наравно када није био заузет. Са салом Дома културе била је другачија ситуација, тадашњи Управни одбор донео је био одлуку да се за политичку трибину или било који други масовнији скуп плати закуп. И то је функционисало. А оно што је посебно било интересантно, и што може за ову данашњу ситуацију да буде поучно, иако сам у то време представљао званичну власт, људима из опозиција није сметало да ме повремено позову на своје трибине или приликом доласка њихових лидера, и ја сам се радо одазивао, јер у питању су били моји мештани, комшије и пријатељи. А ово данас није добро, ствара се непотребна тензија. Неки људи морају да схвате да политичка различитост треба да се негује, не да се затире, јер различитост је знак наше зрелости и толеранције“, навео је Ромулус Штефан.
„Као неко ко је у четири мандата био члан Савета (Скупштине) месне заједнице Банатско Ново Село, а у једном мандату и председник, сматрам да сам итекако позван да кажем коју реч на ову тему. Наиме, у току свих протеклих година врата просторија свих институција, нарочито месне заједнице, била су отворена како за спортске клубове и удружења, тако и за све политичке актере у селу. Једини услов био је тај да се скуп или састанак уредно пријави и резервише термин. И као председник никада и никоме нисам забрањивао да присуствује седници, да нам се обрати у вези неког предлога, сугестије или критике, а камоли да неком забраним приступ. Моја обавеза као председника подразумевала је да у складу са Статутом МЗ поред месних одборника о одржавању седнице обавестим и одборнике Скупштине града који су из села, али и оне мештане којих се тицала нека од тачака дневног реда. Сви они могли су да учествују у расправи, да постављају питања, да дају предлоге, али без права гласа. Међутим, од 2016. године дошла су нека нова правила, додуше непоткрепљена било каквим документом или здравом логиком, и по мени сасвим неколегијална, нелогична, срамна и бахата. Неко је дао себи за право, неко ко мисли да је Богом дан, да узурпира све, па и простор који је власништво свих мештана. Надам се да ће се такво понашање, као и неспособност да се у селу организује нормалан комунални живот, политички казнити на следећим изборима за Савет МЗ “, изјавио је Зоран Лауташ.
„Био сам одборник месне заједнице у два мандата, у једном и њен председник, као и одборник Скупштине града Панчева. Сеоску власт дуго година чинили су одборници Демократске странке и Демократске странке Србије, а међу изабраним одборницима било је ту и чланова Социјалистичке партије. Никада нисмо правили разлику међу нама, најважније је било да се ради у интересу села. На састанке МЗ поред сеоских одборника позивао сам и одборнике Скупштине града, који су из нашег места, и који су равноправно учествовали у дискусијама, само нису имали право гласа. А што се тиче сале, тај простор су могли су да користе сви, како удружења тако и политичке странке. У почетку је курир месне заједнице, чувени Тике, био задужен за откључавање зграде и њено закључавање након састанака. Али, како је то некад трајало доста дуго, увели смо праксу да онај ко тражи простор мора и да га закључа, уз све мере сигурности. Ово што се данас дешава није добро ни за власт ни за опозицију“, навео је за наш портал Васа Крајњан.
„Ко год да је донео такву одлуку, погрешио је. Због овакве врсте забране може доћи само до раста тензија и подела. Док сам обављао дужност председника Скупштине МЗ, сала за састанке је увек била на располагању свим удружењима, међу њима и политичким организацијама. Та пракса је поодавно установљена и никада није довођена у питање. Седницама Скупштине МЗ су, поред месних и градских одборника, редовно присуствовали и грађани заинтересовани за локална дешавања. Памтим и неугодне ситуације. Због шароликости идеја и ставова, понекад је на састанцима долазило до несугласица које су за последицу имале и оштре расправе. Међутим, због јавно изреченог става, противљења и неслагања, никада ниједном грађанину или одборнику нису били ускраћена реч и присуство на састанцима. Месна заједница је ипак „кућа свих нас“; њена врата треба да буду отворена свима, без обзира на разлике у размишљањима које постоје међу нама“, истакао је за Банатски добошар Предраг Шкаљак.