Кажу да је пиво почело да се пије у Србији још у време династије Немањића, а да се у доба деспота Стефана Лазаревића, поред коришћења на двору и манастирима, оно раширило и међу народом.
У Војводини је пиво стигло са протеривањем Турака и доласком Аустријанаца, када се у овим крајевима досељава и велики број Немаца. Они су са својим начином живота, обичајима и културом донели и навику производње и испијања пива.
За најстарију и највећу пивару на овим просторима, Балкану уопште, сматра се некадашња Вајфертова пивара у Панчеву, основана 1722. године.
Са друге стране Вршачка пивара, која је почела са радом око 1742. године, и која је још увек „жива“, сматра се тренутно најстаријом пиваром у Србији.
На жалост, иако је преживела многе историјске ломове и велике догађаје , од промене друштвеног система деведесетих година прошлог века, ова пивара је пропадала из године у годину да би се 2010. године нашла у стечају.
Наиме, након приватизације 2005. године од стране београдског „Unionmarketa“, те новог власника Родољуба Драшковића и фирме „Swisslion“, због неуспелих приватизација 2009. године Вршачкој пивари је враћен друштвени статус. Недуго потом, тачније марта 2010. године, решењем Привредног суда у Панчеву покренут је стечајни поступак.
Нови покушај да се Индустрија пива и сокова „Вршачка пивара“ у стечају прода, након неколико покушаја, није успела.
Агенција за лиценцирање стечајних управника објавила је пре неколико дана да је продаја „Вршачке пиваре“ као јавног лица на надметању, по почетној цени од око 196,18 милиона динара, пропала. Није стигла ни једна понуда заинтересованих купаца.
Можда је читаву причу око продаје „оптеретила“ и чињеница да се цео фабрички комплекс у Булевару Жарка Зрењанина (где је пивара) од 2022. године налази под заштитом државе, као део Историјског језгра Вршца. А што значи да ће будући власник за све реконструктивне радове морати да тражи сагласност Завода за заштиту споменика културе из Панчева…