Како Банатски добошар сазнаје, на иницијативу Милана Рајина, оснивача и власника дестилерије „Рајин“ и Марка Доведена, протонамесника Српске православне цркве у селу, 15 људи из Банатског Новог Села и Панчева, својим средствима обезбедили су куповину 3.000 переца за студенте који протестују на Аутокоманди у Београду, као и за пољопривреднике из Банатског Новог Села и Долова, који их својим присуством и тракторима чувају.
Иначе, переца је врста пецива направљена од теста које се обично обликује у чвор, која је зачињена сољу и која се прави у меком и тврдом облику.
Претпоставља се да су переце измислили монаси у Западној Европи, у Италији, али се оне везују и за јужну Француску и за јужнонемачке области. Наиме, подаци говоре да је переца била у употреби као амблем пекара и некадашњих њихових еснафа већ у 12. веку у Немачкој.
На нашим просторима, порекло переца се пре свега везује за Банат, услед утицаја Немачког становништва. Србима у Банату се допала пракса немачког становништва да перецама дарују најмлађе за Ускрс, па су тај обичај „позајмили“ и повезали са сопственим веровањима и перецама су почели да даривају децу за Светог Саву, 27. јануара.
На то је умногоме утицао и устанак банатских Срба против Турака 1594. године, када су Срби носили ратне заставе са ликом Светог Саве.
Традиција Светосавског даривања деце перецама у Бачкој и Срему, као и другим деловима Србије, временом је је преузета од Банаћана.