Након вишегодишњег обесмишљавања јавног политичког простора, опозиционог деловања и сваке критичке мисли и изречене речи, а које спроводи актуелни режим, десио се народ.
Наиме, на крилима побуне универзитетске омладине широм Србије и њихових захтева да се обузда и спречи самовоља властодршца, да се оствари контрола и ограниченост власти, пробуђен је и народ. Онај, који је годинама био неми посматрач естрадног патриотизма и празног бусања у српске груди. Онај, који је годинама подносио да му бахати и неспособни лојалисти владајуће партије уређују место где живи и сам живот.
И већински део народа се пробудио, односно пробудила га је младост и памет ове државе која хоће уређену земљу, одговорну власт и ефикасне институције. Жеља младих за најбољим образовањем, друштвеном еманципацијом, толеранцијом и слободним животом, постала је опште прихваћена мисао најширих слојева друштва у Србији.
„Усвојен“ је студентски наратив да је патриотизам – Србија за углед, добро организована, солидарна и слободна. Праведна, пре свега.
И средине попут Банатског Новог Села делиле су протеклих година судбину остатка земље. Чланови владајуће странке, самозаљубљени у своју узвишеност и недодирљивост, изгубили су слику стварног живота и реалности. Нагомилани сеоски комунални проблеми, уз спорадично решавање, гурани су под тепих, а свако указивање на такве проблеме наилазило је на револт и бахато понашање носиоца власти. Савети месних заједница, вољом власти, сведени су на нивое пецарошких друштава. О капиталним инвестицијама одлуке се доносе ван села, у кругу малог броја људи, и такви послови су по правилу обавијени велом тајне. Да ситуација буде гора, тренутни састав Савета месне заједнице изгубио је легимитет јуна прошле године, када су требали да се распишу избори за нови мандат сеоских одборника.
И тако (Не)надлежни који воде институције у селу не дозвољавају људима другог политичког убеђења (својим мештанима, комшијама) да користе јавне зграде, сале и канцеларије (а које су они као опозиција немилице користили), за другачије политичко деловање.
Наиме, сала Месне заједнице, простор Ватрогасног дома, сале Дома културе су недоступне опозиционим странкама, невладиним активистима и неформалним удружењима грађана, под разним изговорима, а о чему смо већ писали ранијих месеци.
Најсвежији пример је затворен Дом културе за данашњи Збор, а чији је простор затражен од стране неформалне групе грађана.
Директорка ове институције, у свом одговору, а који смо имали прилике да видимо, одбила је да изађе у сусрет захтеву наводећи да је недеља нерадни дан, да лице које врши послове домара има слободан дан и да она као одговорно лице не жели да преузме одговорност у случају неког немилог догађаја, с обзиром да се не ради о културној манифестацији. Такође се у допису напомиње, да је Дом културе првенствено намењен одржавању културних манифестација, а не политичких и грађанских зборова и предлаже организатору догађаја да нађе други адекватан простор…
Да је ово само пуки изговор видимо из архиве сеоских „Наших новина“ где смо нашли податак да су се у великој и малој сали Дома културе, од увођења вишестраначја, одржавале трибине, конвенције, предавања и састанци Социјалистичке партије Србије, Српског покрета обнове, Народне радикалне странке, Народне странке, Демократске странке, Демократске странке Србије, Коалиције Војводина, Српске радикалне странке…
Последњи збор грађана, на коме је било око 200 мештана, организован је 2006. године у организацији Месне заједнице и Америчке фондације за развој (АДФ), којом приликом су гласањем одређени приоритетни сеоски пројекти: уређење велике сале Дома културе, увођење плина и куповина нове зубарске столице за месну амбуланту.