У организацији Удружења Дисковер Сербиа (Discover Serbia), уз подршку Делегације Европске уније у Србији, Шумарског факултета Универзитета у Београду, ЈП „Србијашуме“ и општине Чајетина, на више локација симболичног значаја на Златибору, у току протекле недеље, спроведена је прва фаза пионирске еколошке акције „Повратак златног бора на Златибор“.
У оквиру ове иницијативе изведено је калемљење златног бора – реткoг варијетета белог бора са златножутим иглицама, која је готово нестала из природе и по којој је планина Златибор и добила име. Процес је резултат вишемесечне припреме и научне сарадње, током које је посађено 800 младих стабала белог бора као подлога за калемљење, а племке су пажљиво узете са преосталих живих стабала златног бора, којих у Србији има свега четири.
Калемљење је спровео стручни тим предвођен професором Владаном Иветићем са Шумарског факултета, и то на више локација – од простора код међустанице Голд Гондоле, преко јавних установа и хотела, до атрактивних видиковаца.
По речима меродавних из Чајетине, највећи број садница се налази у расаднику у Пожеги, где ће се обезбедити оптимални услови за развој Златног бора и након тога ће се вратити у природу. Очекује се да ће се у наредном периоду калемљене гранчице примити и да ће Златибор постепено постати дом стотина стабала овог аутентичног дрвета.
Поред еколошког значаја, овај пројекат има и едукативну, симболичку и туристичку вредност. Укључивањем локалне заједнице – школа, установа културе и грађана – подиже се свест о значају очувања биодиверзитета и природног идентитета планине.
(Банатски добошар / Општина Чајетина)