У уторак, 13. децембра Банатско Ново Село остало је без дугогодишњег спортског радника који је, може се слободно рећи, обележио једну читаву епоху . Наиме, Тарица Хорија био је дугогодишњи секретар Фудбалског клуба „Слога“ Банатско Ново Село, а своје богато спортско искуство стицао је и у разним другим клубовима: Женском рукометном клубу „Динамо“ Панчево, Бокс клубу „Динамо“ Панчево, Шах клубу „Иво Курјачки“ Панчево, Кошаркашком клубу „Профи колор“ Банатско Ново Село.
Међутим, његова највећа спортска љубав био је поменути Фудбалски клуб “Слога“ Банатско Ново Село (основан 1946. године) чији је члан Управе био већ са 15 година. Од 1951. године (уз мале прекиде) па све до 2014. био је његов секретар. За чика Рикуља, како су га сви од милоште звали, везује се прича да је био веома заслужан што су за Новосељане (бесплатно) играли Огњанов, Ненадић и Шубоњ, играчи ФК „Пролетера“ из Зрењанина. Поред довођења разних играча Тарица је био заслужан и што је као тренер у „Слоги“ радио и савезни тренер и судија Милан Челебић.
Љубав према фудбалу одвела га је у Енглеску и Италију где је посматрао утакмице и тренинге „Тотенхема“ и „Фиорентине“. На овим путовањима друштво му је правио Бата Јованчић, тадашњи директор Боксерског клуба „Динамо“ Панчево.
Поред свог менталног и физичког ангажовања у клубу Тарица Хорија је клуб помагао и материјално. Попут многих чланова управе давао је последњих година новчане апанаже појединим играчима, а остало је забележено и да је једном приликом клубу поклонио и читавих 1.000 долара настављајући тако породичну традицију. Наиме, његов отац Флорија је својевремено запрежним колима често возио играче фудбалског клуба приликом њихових гостовања по околним селима.
Дајући интервју за „Наше новине“ 2004. године Тарица је навео да је у току свог радног и спортског века упознао многе спортске раднике и играче. Међу многима посебно је истицао: доктора Ацу Обрадовића, тренера Фергусона, играче Рајка Митића, Драгана Џајића, бразилца Дидиа, Далипагића, Миленка Топића…
Када су га једном питали ко је по њему био најбољи играч „Слоге“ Рикуљ је без много премишљања одговорио да је то свакако био Михајло Лакић, мештанин кога је у оно време тражио и „Хајдук“ из Сплита.
На крају треба рећи и да је Тарица Хорија буквално до самог краја свог живота био уз свој клуб. Наиме, иако нарушеног здравља Рикуљ је уз помоћ пријатеља (није могао сам дуго да хода) долазио на месни стадион да бодри своју „Слогу“ и да да по неки савет Управи или играчима.
Нека му је вечна слава!