У уторак, 31. јануара у пуној сали Градске библиотеке у Панчеву одржана је промоција књиге „Срби у Банату (1411–1594)“ аутора Ференца Немета и Милана Мицића.
Промоцију је отворио Дејан Боснић, директор ове панчевачке установе, а о самој књизи су говорили и њени аутори.
Историографска есејистичка студија „Срби у Банату (1411–1594)“ састоји се од два рада: др Ференца Немета „Срби у Банату (1411–1594)“ у светлу мађарске историографије и рада др Милана Мицића „Срби у Банату (1411–1594)“ – есеј о српском останку на граници светова. Српски и мађарски народ и њихове феудалне структуре на простору Баната, али не и само њега, нашли су се у 15. и првој половини 16. века у заједничкој борби и историјском покушају да зауставе турски продор у средњу и западну Европу, али пре свега да заштите себе и своје историјско постојање пред најездом која је у средњовековном, хришћанском поимању света имала апокалиптични карактер (крај света).
„Српски народ у Банату живео је у раном средњем веку али његов улазак у пуној мери у историју банатског простора догодио се крајем 14. и почетком 15. века турским продорима у Банат када је „турска опасност“ за средњовековну Угарску постала клуч њеног историјског постојања и када је дошло до свехришћанског отпора продору ислама, којег су представљали Турци Османлије, којег је на јужним ободима Панонске низије и на простору додира Паноније и Балкана организовала средњовековна Угарска држава и где су највећи терет општехришћанске борбе поднели Мађари и Срби који су се нашли на правцу продора османске силе у Европу“, рекао је, између осталог, др Милан Мицић.
Два аутора др Ференц Немет и др Милан Мицић овом историографском есејистичком студијом наставили су сарадњу започету студијом „Банат – новембар 1918“ у којој су, такође, сваки из своје перцепције, осветљавали једну исту историјску појаву, догађај или процес.
