Западно од села Црвена Црква (доњи Банат), на потесу који се у локалној микротопонимији назива именом “Бара”, нотирали смо далеке 1973. године трагове једног средњовековног насеља, некрополе и цркве. Само насеље се простирало, највећим делом, на лесној падини, која је окренута истоку и благо се спушта ка оближњем потоку “Долићу”, чији је ток измештен, доцније, великим мелиорационим радовима (1979). На једној доминантној коти, у средишњем делу насеља, откривени су трагови једне цркве омањих димензија (око 15 х 7 м), која је према очуваним траговима (фрагменти римско-византијске опеке, кречни малтер), заузимала положај исток – запад. У непосредној близини цркве, на благој падини окренутој југоистоку, налази се некропола са богатим налазима ( делови људских скелета, те гробни прилози у новцу, накиту, и керамичким посудама). Током бројних претрага терена, на овом локалитету, откривен је богат археолошки материјал: уломци средњовековне керамике, прстење од бакра и сребра, наушнице, привесци, копче, запони, мамузе, оловни тегови, разне алатке, оружје, клинови и ексери од гвожђа. Веома су бројни налази новца. Уз мањи број римских асова и денара, откривен је повећи број средњовековних новчића који су ковани у средњој и западној Европи. Пажњу привлачи и велики број откривених византијских и српских средњовековних монета (бакарни скифати, српски динари).
Нарочиту драгоценост, пак, представља откриће (2018. године) једног добро очуваног византијског реликвијара у облику крста. Исти је урађен у бронзи, техником ливења, вишеструко је профилисан, са псеудогрануластим додацима. На аверсној страни приказано је Распеће, а на реверсној Богородица. Кракови крста завршавају се медаљонима, а у њима су допојасне фигуре јеванђелиста. На табелуму испод Христових руку и украј главе Богородице биле су исписане сигнатуре и записи на грчком језику, који се не могу дешифровати. По својим стилским одликама овај реликвијар се може датовати у период XI – XII век.
Иначе, реликвијар у облику крста – енколпион био је коришћен за чување разних реликвија, те је као такав обично израђиван у облику кутије, која се састојала из два дела спојених шарком. Обичај ношења реликвијара био је распрострањен широм балканског простора, о чему сведоче налази са бројних локалитета.
Н а п о м е н а: Археолошки материјал са локалитета “Бара” уступили смо, својевремено, музејима у Белој Цркви и Вршцу. Међутим, највећи део и надаље баштине појединци у својим приватним колекцијама.
(Озрен М. Радосављевић, историчар, публициста, археолог)