Пре две године сам, на овом месту, похвалио Златибога за поклон који је подарио Златибору: јединствену “предоминацију” магнезијума над калцијумом, кречњаком, у земљи, па самим тим у ваздуху и води. Та комбинација минерала производи лаке негативне јоне, драгоцене за метаболизам и стварање крви у људском организму!
Тада, пре две године, нисам ни слутио да је Златибог, пре 130 година, далеке 1893., надахнуо Златиборце мудрошћу, да почну “организовано да се баве туризмом” на Златибору. Не знајући још за Златибогову игранку са минералима говорили су да је здравствени опоравак на Златибору дело “руже ветрова” и “утицаја медитеранске на континенталну климу”. Тада, вероватно, још нису били отворени рудници магнезита на путу према Рибници! А није се знало да свака планина у Србији има своју ”ружу ветрова”! Без обзира на све то, туризам је кренуо, незадрживо.
Никле су викенд куће, па се почело и са насељавањем око Краљеве воде. Успомене на те дане чувају се у Туристичкој организацији Златибор! А здравствена корист од боравка на Златној планини чува се, и дан данас, у здравственим документима посетилаца и туриста!
Питам Златибога како види развој туризма на Златибору, у наредном периоду? Самозадовољни шерет се осмехује па каже: “Провозај се Златном гондолом, па ће ти се казати само!” Провозао сам се неколико пута, и скидам сваки пут капу (кад је понесем!). Када сам чуо да се планира изградња “Још златније гондоле” са Торника на Чиготу изнад Царева поља, умало нисам скинуо бркове од одушевљења!
Уосталом, Златибогов посао и јесте да нас одушевљава и помаже да истрајемо верујући у своје идеје!
(Преузето, “Златибор“, мај 2023.)