Град Панчево, некада Општина, са својих девет насељених места поред своје мултиетичности и мултикултуралности има још безброј особености које га чине достојним некадашње титуле царског града.
Оно што је нама тренутно занимљиво и што плени нашу пажњу јесте покретање старе иницијативе да неко од насељених места (села) постане независна локална самоуправа – то јест општина.
Наиме, у састав Града Панчева поред насељеног места Панчева административно улазе и девет насеља која су по попису из 2011. године имала следећи број становника: Долово (6.146), Банатско Ново Село (7.089), Качарево (7.100), Јабука (6.181), Глогоњ (3.012), Старчево (7.473), Омољица (6.309), Иваново (1.053) и Банатски Брестовац (3.251). Иако немамо податке са последњег пописа верујемо да су најбројнија насеља и даље са преко 5.000 становника што их сврстава у ред већих села – насеља у Републици Србији.
Банатско Ново Село, Качарево, Старчево и Омољица су пре десетак година, свако на свој начин, али и сихронизовано кроз деловање својих одборника у Скупштини Општине, па потом и Града, кроз активности одборника у Скупштинама Месних заједница, најављивали могућност да њихово насеље покрене иницијативу за формирањем посебног статуса, односно општине. Чак је и формирано радно тело при Скупштини Града које је требало да припреми и образложи могућност једног таквог чина.
Међутим, и на жалост, није се много одмакло од саме идеје. Разлога има више али то није тема ове наше приче.
У Качареву је у четвртак, 25. маја организован састанак чији је иницијатор било Удружење грађана „Качарево – Општина“, и које је на дневном реду имало неколико тачака. Иако је било првобитно планирано да се састанак одржи у згради Месне заједнице, у свечаној сали, руководство Месне заједнице није им изашло у сусрет па је преко тридесет грађана Качарева састанак одржало испред саме зграде.
Информације о разлозима оснивања и регистрацији Удружења грађана Качарево – Општина“ изнео је Воја Кркобабић, председник Удружења.
„Сведоци смо последњих година да је власт централизована и да се то преноси и на најниже органе, до самих локалних самоуправа. У тој ситуацији када се из једног центра економски руководи, када представници малих средина не могу да искажу и остваре своје економске приоритете, насеља, попут Качарева, одумиру. Одумиру насеља по Војводини која су до јуче била пример и синоним за многе сличе средине у Србији. Из тог разлога је покренута идеја да Качарево постане Општина где ћемо ми њени становници доносити одлуке о приоритетима развоја и живота уопште у нашем селу. Сведоци смо протеклих година да су нам многи свашта обећавали у кампањама, а да ли је нешто од тога и остварено, нико никад није полагао рачуне.
Када се ранијих година покретала слична иницијатива многи су спочитавали да је то прича без покрића, да наше и слична насеља то не могу без финансијске подршке Града, некада Општине, да издрже. Међутим, нико и никад није изнео податак колико Качарево доприносу буџету државе и ја ћу то данас да урадим. Качарево има преко 3.000 људи који су запослени и који редовно месечно примају плате, имамо 2.250 власника кућа који плаћају порез на имовину, имамо власнике пољопривредних газдинстава који плаћају порез, имамо фирме, угоститељске и трговинске објекте који доприносе буџету. На годишњем нивоу то је око 200 милиона динара или око 2 милиона евра. Да смо Општина нама би се вратило бар око 600 хиљада евра годишње и та цифра није нека пара, али, за 4 године то је око 2,4 милиона евра, и са тим новцем се могу урадити и многе капиталне инвестиције“, изнео је пред своје качаревце Воја Кракобабић.
Он је потом причао и о реалности, односно времену које је потребно да Качарево, а након ове иницијативе и стварно постане Општина.
„За који временски период можемо постати општина ја немам одговор. Можда ће то бити за две, пет или десет година. Међутим, оно што знам је да је то реалност у земљама које нас окружују и које су у Европској унији. Имамо пример Хрватске која има дупло више општина него Србија, а има мањи број становника. Или Словенија која има скоро исти број општина, али и три пута мање становника. Нешто у Србији мора да се уради и у том погледу“, навео је на крају свог обраћања Јово Кркобабић.
Да су сличног размишљања као и Воја Кркобабић навели су и неки од присутних мештана, у првом реду Драган Лечић и Славко Ристановски. Они су навели да се слажу са Војом да је ситуација у Качареву алармантна и да се мимо надлежних (који не раде ваљано свој посао) мора нешто предузети и да је формирање Качарева као општине једно од решења.
„Нама као насељу треба већи ауторитет да се утиче на здравство, образовање, полицију, као и на све остале структуре у Граду. Погледајте каква нам је амбуланта, спортска хала. Уместо 4 лекара ми у селу имамо два и они после месец дана оду, нама у школи од 1. до 4. разреда треба учитељ који ће ту остати, становати, а не да веома брзо иде за Град. Ми данас у Качареву немамо спорт, немамо културно – уметничко друштво, а све смо то некада имали. Поздрављам ову идеју са надом да ћемо око ње сви заједно истрајати”, навео је између осталог Драган Лечић, некадашњи директор комуналног предузећа и дугогодишњи спортски радник.
На крају треба рећи да су поред Воје Кркобабића чланови удружења „Качарево – Опшштина“ и Душко Декић, Драгица Николић, Славко Ристановски и Васо Кркобабића.