Име крофна потиче од немачке речи крафен, са истим значењем. То је посластица-колач који се спрема у облику лоптица или у облику колута. Неке крофне се спремају тако што се пуне са џемом од шљива или кајсија, и обично су посуте шећером у праху.
Кажу да су крофне стигле у Банат са немачким досељеницима у 18. веку и да су се одомаћиле у скоро свим домовима. У Војводини су оне и неизоставни део разних свечаности и догађаја – моби или свињокоља када се спремају на свежој свињској масти.
И Стеван Сремац је овековечио крофне у свом хумористичком роману „Поп Ћира и поп Спира“ где у почетку романа наводи:
„(…) И један и други поп из овог места где се наша прича развија могао је за чудо и за приповест много крофни појести. Већ чисто човек да не поверује! За једног од ове двојице, и то баш, богами, биће за поп Ћиру, приповедају да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни, и то за оно кратко време док је пре ручка курисао домаћици (…). И даље Сремац наводи да поп Ћири то није сметало да после крофни седне за сто и једе редом са осталим гостима.
У част таквих, Банатских крофни су протекле суботе чланице Удружења жена „Вредне руке Беле Цркве“, у галерији Центра за културу у Белој Цркви (због кише), одржале своју трећу „Крофнијаду“. Учешће на овој манифестацију узеле су и жене из осталих удружења са територије Беле Цркве, а сама манифестација је имала ревијални и хуманитарни карактер.
Наиме, није било такмичења него су се крофне спремале и делиле посетиоцима који су могли да донирају средства за лечење оболелог Андреја Малушева из Беле Цркве. Сам догађај увеличале су чланице плесне групе „Baila Conmigo“, а посетиоци су могли да погледају и поставку Етно собе.
