У суботу, 7. октобра на степеништу испред зграде Месне заједнице, иначе једног од најстаријих објекта у Качареву, Удружење грађана „Качарево – Општина“ одржала је још један састанак са мештанима на тему формирања општине. За разлику од претходног скупа из маја месеца, а где је било присутно тридесетак мештана, овој суботњи „разговор“ заинтригирао је око 80 грађана „најмаснијег“ села у Србији.
Скупу се први обратио Воја Кркобабић, председник удружења који је нагласио да је састанку претходила подела око 2.000 флајера мештанима и да је с обзиром на број присутних, евидентан уплив месних власти и покушај „бојкота“ читаве идеје.
Своје обраћање је наставио описујући разлоге формирања Удружења „Качарево – Општина“ где је навео да је Качарево по питању тренутног комуналног развоја на мртвој тачки и да су сви значајнији комунални објекти у селу изграђени пре много десетлећа, и то сопственим средствима и личним ангажовањем самих мештана. Асфалтирање улица, изградња нове школе, изградња водовода, увођење телефона, градња спортске хале, нове здравствене станице и гасификације насеља, све то, или највећим делом, урадили су сами Качаревци сопственим средствима кроз самодопринос или директним плаћањима, навео је Кркобабић.
„Најкраћи опис наше тренутне комуналне ситуације је да смо ми паралисано насеље од скоро 6 и по хиљада житеља. Из земље нас трују септичке јаме јер нема канализације, у све лошијем стању су и атмосферски, односно кишни одводни канали, из ваздуха нас трује депонија и тешки мириси са Алмексове фарме, ниво здравствених услуга је све оскуднији и сиромашнији него пре пола века, ЈКП је у таворењу, гробље је запуштено, прикључење на гасоводну мрежу је немогуће“, нагласио је Воја Кркобабић.
Излагање је наставио констатацијом да је Качарево паралисано са још десетином комуналних проблема а за као највећи је навео – изостанак капиталног комуналног инвестирања које би почивало на редовном буџетском приливу из Града Панчева.
„За нас из Удружења „Качарево – Општина“ једини начин да зауставимо ово комунално инвестиционо заостајање је да дођемо до новца из буџета, који ми итекако пунимо. Међутим, те паре остају Граду Панчеву. Ми не тражимо нешто што није и наше, нашта полажемо исто право као и житељи Града. Наша је обавеза да ова средства у свакој прилици тражимо. А једини начин да обезбедимо редовно буџетско финансирање је да остваримо статус општине за Качарево. Град Панчево неће никад дати драговољно те наше паре. Добићемо као и до сада, тек да преживимо“, навео је Кркобабић.
Кркобабић је потом изнео податак да око 90 посто новца који се слива у државни буџет потиче од пореза на доходак и добит свих привредних субјеката, затим прихода од пореза на зараде запослених и од пореза на имовину. И да када држава узме своје, Граду Панчеву на годишњем нивоу остаје између 5,5 и 6,5 милијарди динара или око 60 милиона евра.
„Буџет Града Панчева „тежак“ је на годишњем нивоу око 60 до 70 милиона евра. Од те суме, Качарево за годину дана добије око 100 хиљада евра, или шестоти или седамстоти део овог „колача“. То је сав новац који Град враћа Качареву. Ми овде у Качареву дневно можемо за годину дана да трошимо 277 евра. То је све. Град Панчево на дневном нивоу има на располагању преко 150 хиљада евра“, нагласио је Кркобабић.
Идеја да Качарево има статус Општине, односно сопствене буџетске приходе Воја Кркобабић види кроз неколико чињеница: 1. на најмање 3 хиљаде запослених који плаћају порез на сопствена примања, 2. да порез на имовину плаћа више од 2.250 власника различите имовине (кућарина, земљарина…), 3. да село има око 50, што привредних што трговинско угоститељских објеката и самосталних занатских радњи, који такође плаћају порезе држави. И ова три буџетска извора, по њему, у централну државну буџетску касу годишње допринесу преко 200 милиона динара, или близу 2 милиона евра. И када се две трећине тих пара да држави Качареву би остало више од 600 хиљада евра.
При крају свог излагања Кркобабић је навео да поред добре воље надлежних постоји и законска могућност формирања Општине и да то регулише члан 18. Закона о локалној самоуправи. У прва два става тог члана потребно је имати 10 хиљада становника за формирање општине, и да ту има изузетака, али на онову става 3 овог члана, где се каже „ Изузетно, када постоје економски, географски или историјски разлози може се основати општина која има мање од 10 хиљада становника“
„Економски разлози у нашем случају треба да буду основни мотив за добијање статуса општине. Да подсетим, Качарево је до 1. јануара 1960. године било општина. Што се тиче искустава у окружењу имамо примере Словеније, Хрватске где су насеља са свега неколико хиљада становника општине. Коначно, Панчево је Град и зашто не би омао и своје општине, а Качарево по својим економским и другим критеријумима то сигурно и заслужује“, навео је на самом крају Воја Кркобабић.
Други говорник био је Душко Декић, подпредседник Удружења који је навео да је формирање Качарева као општине извесна будућност и да је таква ситуација у непосредном окружењу наше земље, односно и у целој Европској унији. Он је даље наводио и разлоге зашто је Качареву неопхода статус општине и зашто садашњи састав Месне заједнице умногоме заостаје за некадашњим челницима села који су кроз самодопринос и друге акције заслужни што је Качарево годинама предњачило у комуналном развоју.
„Данас имамо ситуацију да Скупштина Месне заједнице више није место где се доносе битне (комуналне и све остале) одлуке, да је то премештено у Град Панчево, као и да је то један од разлога за покретања иницијативе да Качарево постане општина. Годинама у буџету Града Панчева нема ставке инвестиционо улагање у Качарево, само ставка текући трошкови. Међутим, да би се планирала нека капитална инвестиција у буџету њу мора неко и да предложи. На жалост, у нашој Месној заједници то не раде. Из тог разлога јако је важно да у Скупштини града Панчева буде неко чији ће глас да се чује и који ће преносити вољу и жељу мештана у ком правцу, како и са којим новцем желе да виде развој свог места. Тај неко у сарадњи и са другим одборницима из насељених места треба да се избори за транспарентнији вид расподеле Градског буџета и по колико пара сваком насељеном месту припада“, нагласио је Душко Декић.
Говор је потом наставио констатацијом да је сигуран да у Качареву постоје људи који су квалитетни, способни и вољни да помогну да оно крене путем напретка и развоја, и да је задатак свих Качареваца да им у томе помогну. Назначио је да је најбитније да између себе изаберу најбоље, оне који ће бити спремни да говоре у њихово име и заступају њихово место пред онима који одлучују. Навео је и да Качарево треба да има и већи број одборника у Скупштини града Панчева, и да их је некада било четири.
„Морамо већ сад да покажемо да заслужујемо да будемо Општина, да смо способни да бринемо о себи. Замолио бих све оне који су расположени да помогну да се укључе у Удружење где ћемо сви заједно да правимо стратегију у ком правцу треба да иде развој нашег места, од кумуналија до културе и спорта. Ускоро нам се указује шанса, на локалним изборима и ту шансу треба да искористимо“, нагласио је на крају свог излагања Душко Декић.
Након обраћања људи из Удружења “Качарево – Општина” за реч су се јавила и два Качаревца, они су подржали идеју да Качарево постане општина, а то су поткрепили и бројним примерима тренутног комуналног хаоса.