Времеплов: Годишњица смрти Захарија Стефановића Орфелина

На данашњи дан 1785. године умро је Захарије Стефановић Орфелин, један од најпросвећенијих Срба 18. века. Био је песник, историчар, писац, православни теолог, издавач, преводилац, калиграф, бакрорезац, лексикограф и фармацеут.

Рођен је 1726. године у српској породици у Вуковару. Отац му се звао Јован.

Школовао се у Будиму, Бечу и Венецији, службовао је код владике Вићентија Јовановића Видака у Темишвару до 1764. године. Потом одлази у Венецију где ради као коректор српских књига у штампарији Димитрија Теодосија.

Његово најопсежније књижевно историографско дело је дело „Житије Петра Великог” (Венеција, 1772). Аутор је првог српског буквара из 1767. године, првих уџбеника латинског језика. Међу најзначајнија дела убраја се „Славеносрпски магазин“ штампан у Венецији 1768. године. Ово је био први часопис на читавом словенском југу. Написао је и први српски „Вечити календар“, штампан у Бечу 1783. године, где уз стандардне календарске податке даје и обимно поглавље о астрономији.

Као песник, Орфелин је најзначајнија појава у српској поезији 18. века. Написао је десетак дужих песама, од којих је најзначајнија „Плач Сербији“(1761) у две верзије, народној и црквенословенској. То је антиаустријска, бунтовничка песма. У тој песми Србија жали за некадашњим сјајем средњовековне државе и критикује сународнике који заборављају свој национални идентитет.

Био је успешан сликар, калиграф, бакрорезац, један је од првих српских калиграфа и картографа. Израдио је низ прелепих барокних бакрореза, с духовно националном тематиком. Радио је и грбовнике, ликовна решења за књиге, портрете, пејзаже и алегоријске фигуре, што је делимично публиковано 1778. у делу „Калиграфија” – након чега постаје члан бечке Уметничке академије.

Писац је и прве познате српске књиге о винима „Искусни подрумар” у којој је описана техника справљања вина и подрумарства. Поседовао је, за своје време, огромну личну библиотеку од више хиљада наслова.

Написао је (недовршену) књигу „Велики српски травник“ у којој је обрадио око 500 биљака.

Умро је 19. јануара 1785. године у Новом Саду. Сахрањен је при цркви Св. Јована Претече.