Најсевернији градић у српском делу Баната познат је на простору некадашње Југославије, али и свету, по многим особеностима: грађевинској индустрији, ливници, плодном земљишту, сувачи (јединој сачуваној у Србији – споменику културе од изузетног значаја), археолошким налазиштима и међународним манифестацијама (Данима лудаје, „Мамут“ фесту, Симпозијуму скулптуре „Терра“…).
Међутим, о Кикинди свет прича и по једном необичном природном феномену – она је највеће урбано зимовалиште сова ушара на свету. Да би то проверили упутили смо се у недељу, 22. јануара у Кикинду, у ужи део центра града, где ових сова има највише. И заиста, на бројном дрвећу, начичкане у гомили или саме, сове утине (ушаре) тиховале су изнад наших глава. Овај текст је и наш допринос промоцији ове природне миграције…
Наиме, сваке године крајем јесени, у новембру, неколико стотина сова ушара долази до Кикинде, и ту остаје све до пролећа, до марта. Њихов највећи број забележен је 2009. године, када их је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије избројало 743.
Ове птице из Србије и суседних земаља (Кикинда се налази у непосредној близини Мађарске и Румуније) одабрале су Кикинду као зимовник из више разлога. Први, што је окружење овог градића пуно житних поља, а домаћинства пуна амбара кукуруза која совама обезбеђује храну у виду разних врста глодара. Подаци говоре да сови дневно треба око 60 грама мишева. Други разлог, совама у Кикинди погодује зелена оаза (старог и великог дрвећа) смештена између зграда на Тргу српских добровољаца.
Од када сове „зимују“ у Кикинди нема писаних трагова, међутим, сачувано старо градитељско наслеђе, где се рељеф сове налази на неким старим зградама, говори у прилог тврдњи да су оне настањивале дрвеће на Градском тргу и у време Аутроугарске владавине.
Како су сове постале још један бренд града (поред џиновске лудаје и мамутице „Кике“) од 2012. године Туристичка организација Кикинде, у новембру месецу, организује манифестацију „Совембар“. Ово је пре свега едукативна манифестација када ученици организовани у „Сова патроле“, заједно са члановима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, пребројавају сове на Градском тргу. И не само то, читавог месеца организују се предавања, изложбе, радионице, квиз такмичења у славу ових корисних птица.
Да би заштитили свој бренд дрвеће на којима сове одмарају нема празничне декорације, не орезује се, локација концерата и других догађаја померена је на део трга где нема сова, а прописане су и високе казне за узнемиравање птица.