У организацији Удружења грађана „Нови Зелдош“ Банатско Ново Село у среду, 24. априла, у галеријском простору Дома културе, одржаће се панел – предавање историчара др Чедомира Антића, научног сарадника Балканолошког института САНУ на тему: „Пречански Срби и њихов допринос стварању модерне српске државе“.
Модератор панела је Синиша Којић, председник Удружења и уредник портала „Банатски добошар“, а читав догађај заказан је за 19:00 часова.
Др Чедомир Антић редовни је професор на Оделењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, оснивач је и председник Напредног клуба.
Објавио је 24 научне и популарне монографије, те 45 радова у научним часописима. Аутор је једног од најтиражнијих уџбеника историје – Историја 7 – за основну школу у Србији (2012), синтезе Историја 21. века (2020) и монографије Републиканизам у Србији (1804 – 1917) (2022).
Добитник је награде Северноамеричког удружења за српске студије (NAASS) за 2006. годину.
Иначе, и српска заједница из Банатског Новог Села дала је у прошлости неколико људи који су помогли развоју модерне српске државе.
Споменућемо само неке од њих.
Др Александар Зега, рођен је 1860. године – хемичар – научник, први директор хемијске лабораторије Београдске царинарнице (1909), један од оснивача Српског хемијског друштва (1897) и њен председник. Објавио је и око 30 научних радова из области аналитичке и органске хемије у домаћим и страним часописима, вршио је анализе изворских вода и животних намирница, а био је и веома друштвено ангажован. Оснивач је многих спортских друштава и клубова: за гимнастику, за мачевање, за стрељаштво, за јахање, за пливање, велосипедско друштво, Друштва за стипендирање сиромашних универзитетских ученика. За своје заслуге, у име краља Петра I, престолонаследник Александар Карађорђевић одликовао га је орденом Светог Саве III степена 1921. године.
Никола Зега, рођен је 1863. године – наставник цртања – ученик Стевана Тодоровића, сликара – био је кустос, управник и директор Етнографског музеја у Београду. У току живота нацртао је преко хиљаду акварела и цртежа, као фотограф аматер начинио је око 800 негатива и тако дао свој допринос развоју фотографије у Србији. Објавио је већи број текстова, студија и стручних радова из области етнографије и етнологије, а сарађивао је са бројним часописима како у земљи тако и у иностранству. Приређивач је и учесник многих етнографских изложби, а због свог преданог рада на унапређењу Етнографског музеја и етнографије уопште 1924. године изабран је за дописног члана бечког удружења за етнологију. У Србији је одликован орденом Светог Саве IV и V степена, а у Краљевини Румунији румунском круном IV степена.