Иако су временске прилике 24. априла личиле на прави јесењи дан (тмуран и кишовит), гостовање историчара др Чедомира Антића у месном Дому културе, учинио је да бројни љубитељи историје крај таквог дана ипак проведу добро расположени.
Наиме, долазак др Чедомира Антића, редовног професора на Филозофском факултету у Београду на панел предавање под називом „Пречански Срби и њихов допринос развоју модерне српске државе“, а које је организовало Удружење „Нови Зелдош“ Банатско Ново Село, учинио је да се у галеријском простору Дома културе буквално тражи столица више.
Прилику да виде и чују професора Антића искористили су бројни Новосељани, али и гости из Панчева и Долова. Међу бројном публиком нашао се и др Мирча Маран, историчар и научни сарадник, а што са своје стране говори да су људи у овом свеопштем паду вредности, итекако жељни паметне речи и доброг беседништва.
У уводном делу вечери је Синиша Којић, као организатор панела и сеоски хроничар, упознао присутне са доприносом српске заједнице из Банатског Новог Села развоју српске државе крајем 19. и почетком 20. века. Којић је то урадио наводећи најзначајније моменте из биографија др Александра и Николе Зеге, Владимира и Богољуба Алексића, као и доприносу развоју младе српске кнежевине кроз професионални пут Паје Путника.
Након Којића своје једночасовно излагање имао је др Чедомир Антић, који је присутне зналачком и питком причом водио од најстаријих времена па све до периода до почетка Другог светског рата.
Антић је најпре кроз бројне историјске догађаје и моменте у коме се нашао Српски народ и његови најистакнутији представници северно од Саве и Дунава, од краја 15. па све до значајног 17., односно 18. века, слушаоцима омогућио слику догађаја који су претходили коначном ослобођењу од Турског ропства и Срба јужно од Саве и Дунава.
Причама од пада Смедерева, преко угарских поседа Ђурађа Бранковића, Мохачке битке, цара Јована Ненада, пада Баната под Турску власт, Банатског устанка, Доситеја Обрадовића, Димитрија Давидовића, револуционарне 1848. године, Ђорђа Вјаферта, првог Српско-Турског рата, Светозара Милетића, Балканских ратова, Првог светског рата и живота у оквиру заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, Антић је присутну публику буквално оставио без даха.
