Банатско Ново Село као лучоноша друштвених промена у јужном Банату

                У једном од највећих насељених места у Србији, последњег августовског дана, учествујући на неколико различитих догађаја, део житеља Банатског Новог Села потврдио је своју приврженост демократији, правди и емпатији.

                Као и претходних недеља, уз 16 минута тишине, блокирана је била главна сеоска раскрсница на међународном путу Београд – Темишвар, и на тај начин одата је пошта за  трагично настрадале испод надстрешнице Железничке станице у Новом Саду. Овом чину присуствовало је преко педесет мештана, а сам догађај обележио је и мали инцидент када је старија жена-возач покушала да својим аутом пробије блокаду.

                Под слоганом „Питај студента – разбиј дилему“, у оквиру акције „Студент у сваком селу“, са Новосељанима су испред зграде Месне заједнице разговарали студенти Београдског универзитета. Поред живог разговора о свим актуелним политичким питањима, десетомесечном протесту, блокадама и апелу да се распишу ванредни парламентарни избори, студенти су мештанима Банатског Новог Села делили своје летке и пригодне флајере, где су пробали да објасне суштину својих захтева за друштвеним договором.

Наиме, студети траже придржавање Устава и права грађана. Једнаку примену закона за све. Заустављање политичке злоупотребе судства, тужилаштва, медија и свих јавних служби. Строгу контролу инфраструктурних пројеката и сугурност грађевина и саобраћајница. Блокаду незаконитих новчаних токова. Транспарентност јавних набавки. Санацију угрожених подручја и очување природних ресурса. Подршку пољопривреди, образовању и малим предузећима. Унапређење здравствене и социјалне заштите. Заштиту права радника. Јачање локалних самоуправа. Чисте бирачке спискове и заштиту бирача од принуде. Смењивање и кривичну одговорност корумпираних кадрова у свим сферама друштвеног живота.

На платоу испред замраченог Дома културе, од 20 часова, у организацији студената Београдског универзитета и чланова Збора Банатско Ново Село, одржана је трибина под називом „ЕХПО 2027: скок у будућност“ – ЕХПО-ДИРАЋУ.

Пред више од 150 мештана, уз помоћ пројектора и уз жив разговор, дебатовало се о државном пројекту ЕХПО 2027, односно о специјализованој међународној изложби у Београду 2027. године, и основном питању колико нас то кошта.

Од модератора трибине и преко слајдова и прилога могло се видети да су трошкови специјализоване изложбе ЕХПО 2027. са првобитних милијарду, две, скочили до готово 18 милијарди евра, уз констатацију да још увек нема прецизних и доступних података које све инвестиције улазе у поменути трошак од 17,8 милијарди евра. Како се синоћ навело, за сада се зна да ће ЕХПО, по стратегији, обухватити изградњу Националног стадиона, нову градску четврт, акватик центар, железницу Земун – Аеродром Београд – ЕХПО, стамбени комлекс од 1.500 станова, нови кеј на Сави, делфинаријум, модернизацију водног и ваздушног саобраћаја и индустријализацију.

Фото: Банатски добошар

Посебну пажњу присутних побудио је податак да ће се за потребе изложбе увести Lex specialis (Закон о посебним поступцима ради реализације ЕХПО 2027) чиме се ствара могућност брисања употребних дозвола за чак 232 пројеката у оквиру планиране изложбе. А оно што је најгоре, наглашено је синоћ, Lex specialis за ЕХПО биће паразакон за целу Србију, чиме ће се суспендовати закони који важе за процедуре планирања и грађења широм Србије.

Синоћној трибини присуствовали су и опозициони одборници Скупштине града Панчева из Банатског Новог Села Милан Рајин и Синиша Којић, али они нису узимали учешће у дебати.