На привременом раду у Данској некада је била заступљена веома бројна југословенска дијаспора, па и колонија људи из јужног Баната, а добар део њих и из Банатског Новог Села.
Након ратова на простору бивше Југославије и веома тешке економске ситуације, тренд одласка људи из наших крајева у једну од најразвијенијих и најбогатијих земаља света наставио се све до данашњих дана.
Због бољег посла и своје среће пут скандинавије 2006. године пошли су Бојан Боби (1987) и Марина (1988) Барбу, родом из Банатског Новог Села.
Ови Новосељани су се исте године, пред сам пут у иностранство, грађански венчали, и то у Месној заједници у Банатском Новом Селу. Од тада па све до данашњих дана у њима је тињала заједничка жеља да се заветовање на верност и љубав до краја живота обави и пред свештеником, пред Богом, у цркви. Тим пре, јер је Боби, живећи у Банатском Новом Селу, био веома друштвено активан. Наиме, Боби је био дугогодишњи члан Дувачког друштва „Тинерету“ и члан Хора Румунске православне цркве.
И тако након скоро 20 година жеља им се испунила, Боби и Марина венчали су се 30. августа у Српској православној цркви Светог Георгија у Копенхагену. Поред старешине те цркве Милана Гардовића, венчање је обавио и Георге Јанеш, старешина Румунске православне цркве у Банатском Новом Селу, а кумови су им били Марин и Минка Дан, родом из Ечке, такође на привременом раду у Данској.
Славље са кумовима, родбином и пријатељима (око 250 званица) обавили су у сали хотела Scandic Spectrum, недалеко од Копенхагена, а за забаву гостију обезбеђена је музика из Београда, оркестaр Николе Лукића Ајкуле.
И шта рећи на крају, специјални долазак свештеника из Банатског Новог Села у Копенхаген да би се људи венчали, само је по себи необично. И то не само због даљине (преко 1.700 километара), ово је и више од тога, ово су емоције, ово је љубав Бобиа и Марине према Банату, према свом Банатском Новом Селу.
