У издању Дома културе „3. октобар“ Банатско Ново Село, под уређивачком палицом Синише Којића, 2005. године светлост дана угледала је књижица одабраних афоризама под називом „Небески народ и ја“, аутора Николе Алексића (1964).
Овај издавачки подухват Дома културе и тадашњег директора Сорина Бољанца, сасвим несвесно, ушао је у књижевну историју Банатског Новог Села као афористички првенац, који је као такав и остао све до данашњих дана.
Осамдесетак афоризама, из иначе веома богатог опуса Николе Алексића, кроз три поглавља, дали су пресек размишљања и сажимања тадашњег веома бурног периода у политичком и друштвеном животу у Србији.
„Његове речи, преточене у афоризме, показују да је и Банатско Ново Село средина која итекако ослушкује и пулсира, па чак и активно учествује у најзначајнијим и преломним догађајима везаним за нашу новију историју“, навео је у уводном делу књиге, између осталог, Синиша Којић, уредник издања.
Оно што је интересантно и у неку руку поражавајуће, неки од тадашњих Николиних афоризама, које је писао за неко друго време, могу се слободно приписати и садашњем политичком тренутку:
Народ још игра по систему погрешног типовања!
Обећали су нам брзе пруге, али по нашим леђима!
У кризу су нас гурнули домаћи плаћеници и страни добровољци!
С лудим народом се не треба шалити, са њим се треба играти!
Лудом народу не треба паметни вођа, њему треба вођа без памети!
Народну вољу поштују колико и народну кухињу!
Кад народ ћути онда власт и даље ради у тишини!
Наивном народу се власт диви на изузетној мирноћи и издржљивости!
