Како се приближава време одржавања редовних локалних избора (у око 87 локалних самоуправа у Србији), и како се уз њих очекују и избори за Савете и Одборе месних заједница, тако се и све интензивније у јавности провлачи прича о враћању надлежности месним заједницама.
Ову политичку поруку, или своју намеру (под условом да освоје власт), најчешће преносе и намећу чланови опозиционих странака, али, и све чешће, она се може чути и од представника разних удружења грађана и покрета.
А о чему се ту заправо ради?
Као добар пример имамо ситуацију у Панчеву. Наиме, административно граду Панчеву припада и 9 сеоских месних заједница, које чине и око 40% укупног становништва те локалне самоуправе. У прошлости ове сеоске средине биле су организоване као политичке општине да би се потом њихов политички, економски и друштвени значај маргинализовао. Преко ноћи су Општине од преко 7.000 становника и са својим надлежностима постале месне заједнице, са малим утицајем на свеукупни живот, нешто као проточни бојлер за партијске кадрове, а који су се кроз разне „акције“ калили за више функције. О свим важним питањима везаним за функционисање села питало се у општини Панчево, па како се ко снађе…
Зграда Скупштине града Панчева и њена скупштинска сала данас
Међутим, са „дешавањем народа“ на државном нивоу, народ се „десио“ и на локалу. У општини Панчево „буђење“ становника месних заједница десило се најпре у Банатском Новом Селу (крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века) да би крајем тог десетлећа захватило и Омољицу. Главни именитељ оба ова случаја имао је за циљ децентрализацију власти, захтев ка равноправнијем третирању локалних проблема и њиховом брзом решавању (без уплива Комитета), као и праведнију деобу општинског буџетског колача.
Промене у друштву увођењем вишестраначја осоколило је младе, школоване и угледне људе у сеоским срединама, да подигну свој глас против дотадашњег партијског начина вођења Општине. Људима је било доста да се на челним позицијама у селима протежирају само партијски безпоговорно лојални, уместо способни људи.
У Банатском Новом Селу „устаници“ су представницима општине назначили „да народ неће више да трпи да се неколико неспособних људи годинама ротира на најзначајније сеоске функције, а да село комунално и друштвено пропада“. На изнуђеном збору грађана становници Банатског Новог Села, јавним гласањем, сменили су дотадашње челнике села и на њихово место изабрана је нова Скупштина месне заједнице. Међутим, тада још увек јак партијски апарат није давао много простора искакању појединих средина.
Први прави помак у децентрализацији општинске власти у Панчеву десио се доласком на власт Коалиције „Заједно“. Тадашњи одборници са села у Скупштини општине (где су предњачили они из Банатског Новог Села и Старчева), изборили су се да сеоске месне заједнице по први пут добију директне паре из општинског буџета, и чиме је започело општинско (заједничко) решавање њихових комуналних проблема уместо дотадашњег начина – самодоприносом.
Доласком Демократске опозиције Србије на власт у Панчеву овај тренд децентрализације и јачања надлежности сеоских месних заједница настављен је узлазном путањом. Кулминација ових промена десила се у периоду од 2004. до 2010. године, када је у Градском већу ресор села водио човек из Банатског Новог Села, и када су буџети месних заједница били „тешки“ по неколико десетина милиона динара. За то време, тачније 2006. године Одбор месне заједнице у Банатском Новом Селу састајао се чак 19 пута.
Но, са новим политичким ветровима (па и са неким старим актерима) од 2015. године почиње растакање месних заједница, укидање њихових јавно комуналних предузећа и претварање сеоских парламената на ниво удружења пецароша и љубитеља домаћих штрудли…
Као последица тога седнице Савета месних заједница ретко се заказују (Савет МЗ Банатско Ново Село прошле године састао се само пет пута), нема буџетских пара, о сеоским инфраструктурним и комуналним пројектима одлучују други – централистички лојални партијски кадрови, а у селима поред комуналног хаоса замире и сваки друштвени живот.
