Квалитет воде коју житељи јужног Баната имају у својим домовима, већ дужи низ година, варира од насеља до насеља. Генерално, у читавом Банату, нарочито по сеоским насељима, вода за пиће је треће категорије.
Међутим, свако место у Јужнобанатској регији суочава се са изазовима у зависности од специфичности водоводног система, односно од самог изворишта.
Па тако према извештају Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ из 2020. године, од 73 контролисана места у јужном Банату, у значајном броју узорака, здравствена исправност воде за пиће из јавних водовода није одговарала стандардима због физичко-хемијских или микробиолошких разлога.
Вода у Банату је по природи „тврда“, богата калцијумом, магнезијумом, гвожђем, а по неким местима садржи органске материје, амонијак, арсен, метан, водоник сулфид, механичке нечистоће, алге и др.
У читавом јужном Банату само су две средине које по квалитету пијаће воде одударају од општег просека, категоризације и редовног водоснабдевања.
Захваљујући савременој фабрици воде и специфичности изворишта пијаћа вода из градског водовода у Вршцу важи за једну од најквалитетнијих у Војводини.
Панчевци, као и становници насељених места који су прикључени на градску воду, бар према извештају Завода за јавно здравље Панчево, имају исправну воду за пиће, а која и редовно стиже до својих крајњих корисника.
Међутим, у осталим срединама ове регије, где нема прераде, квалитет воде карактеришу изазови који су типични за подручје јужног Баната. Када се све сабере, то би опет значило, да те воде по хемијским и бактериолошким стандардима нису исправне за пиће.
Као један од таквих примера је и Банатско Ново Село. У овом насељу од преко 5.000 становника мештани сирову воду у својим домаћинствима добијају из артеских бунара и то кроз мрежу азбестних цеви које су изграђене почетком седамдесетих година прошлог века. Вода је годинама незадовољавајућег квалитета, а у летњим месецима су и честе рестрикције, посебно у вишим, североисточним деловима насеља.
Да је ситуација више него забрињавајућа говори нам и један интерни извештај Завода за јавно здравље Панчево (рађен за један пословни објекат у селу), који је датиран с почетка месеца, у који је наш портал имао увид, где се на основу микробиолошких и физичко хемијских испитивања узорковане воде каже да тај узорак није безбедан за пиће, а све у складу са одредбама чл. 26 Закона о безбедности хране и препорукама Светске здравствене организације. Такође, због лоше ситуације са пијаћом водом у центру села је 2017. године инсталирана Еко чесма, са реверсном осмозом и УВ стерилизацијом сирове воде.
Добра вест за становника овог насеља је да ће након изградње једног крака магистралног водовода и повезивања на градски систем (почетак инвестиције је планиран за ову годину), они коначно добити исправну воду за пиће.
А остали? У већини насеља становници јужног Баната пију куповну флаширану воду, користе воду са Еко чесми (Качарево, Црепаја), изворску воду из неколико изворишта у Алибунару, Месићу, Баваништу, Долову…
