Психолошки роман „Ћуљандра, румунског писца Ливиа Ребреануа, у преводу Аурела Гаврилова, након 62 година поново се нашао пред читалачком публиком у Србији.
Промоција најновијег издања „Ћуљандре“, монографије која говори о душевној растројености главног јунака, уприличена је синоћ у малој сали Дому културе у Банатском Новом Селу.
Пред пробраном публиком, о издавачком подухвату, аутору и преводиоцу књиге, говорили су Милан Трпковић, власник издавачке куће „Кључ издаваштво“ из Београда и Теодора Смољан, новинар и уредница издаваштва у НИУ „Либертатеа“ Панчево.
У свом уводном делу Милан је нагласио, да се идеја о поновном штампању „Ћуљандре“ , у преводу Аурела Гаврилова, јавила пре пар година и то на иницијативу његове супруге Милице Трпковић, девојачко Бољанац, која је родом из Банатског Новог Села, и која је уредница издања у издавачкој кући „Кључ издаваштво“.
Како је додао, ово тим пре, јер је и сам Аурел Гаврилов, истакнути преводилац, културни радник и једно време руководећа фигура у НИУ „Либертатеа“, рођен у Банатском Новом Селу.
„Издаваштвом се бавимо пет година, радимо српске класике, кренули смо и са грчким, а како се ова књига у потпуности уклопила у издавачку политику наше куће, имамо намеру да се бавимо и класицима румунске књижевности“, навео је Милан Трпковић.
Потом се осврнуо на саму књигу, препоручивши овај вишеслојни роман као интересантно дело, где аутор, кроз главни лик, увлачи читаоца у најтамније кутке људске душе, и у драматичне унутрашње сукобе и класне разлике. Такође, нагласио је и да је роман екранизован и да се може погледати преко јутјуба.
У свом обраћању Теодора Смољан се осврнула на богате биографије Ливиа Ребреануа и Аурела Гаврилова, на њихов књижевни и преводилачки опус, као и на чињеницу да је Аурел Гаврилов рођен у Банатском Новом Селу и да је у периоду од 1969. па до 1974. године био и директор Новинско издавачке установе „Либертатеа“ (поред још двоје Новосељана).
На крају саме промоције Теодора је прочитала неколико сегмената из романа „Ћуљандра“, а Милан је уз помоћ пројектора дочарао делић екранизације саме књиге.