На адресу нашег портала стигло је саопштење Милана Стаматовића, председника општине Чајетина, а као одговор на саопштење Струковног синдиката Републичког геодетског завода, и ми га преносимо у целости:
Пошто ме Струковни синдикат Републичког геодетског завода оптужује да правим политичку представу и износим неистине, одлучио сам да им помогнем чињеницама. Сматрам да су и Републички геодетски завод и Тужилаштво основани да штите закон, а не појединце. Зато, уместо празних саопштења, јавности стављам на увид документа која недвосмислено говоре шта је истина.
Годинама указујем на злоупотребе и незаконитости у раду државних институција. Уместо да надлежни испитају те наводе, злоупотребе су настављене, а сада се покушава дискредитација свакога ко на њих указује. Зато још једном, документима, демантујем све неистине које се пласирају.
Најпре, Синдикат тврди да опструишем рад Комисије за излагање података о јавном земљишту у општини Чајетина. Чињенице говоре другачије. Републички геодетски завод је 25. маја ове године упутио допис којим позива општину да предложи члана и заменика члана Комисије из реда грађана. Општина је већ 1. јуна доставила оба предлога. Ако већ тврде да ја не могу бити члан Комисије, онда имају предложеног заменика и ништа их није спречавало да Комисију формирају и започну поступак. Међутим, данас је 16. јул, а Комисија још није формирана. Зато је потпуно јасно ко заиста опструише овај процес.
Али, кренимо редом.
Добро је свима позната прича о борби за златиборску земљу из 2015. године.
У прилогу је уговор о купопродаји друштвеног капитала ПК „Златибор“, као и решење из 2015. године које је потписала тадашња потпредседница Владе Зорана Михајловић, а којима се 2.213 хектара државног земљишта преноси у приватну својину.
У одбрану се тада укључило Државно правобранилаштво – Одељење у Ужицу покренувши управни спор против Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре тражећи поништај тих решења, наводећи да су донета незаконито и да се њима, како стоји у тужби, „причињава непроцењива штета имовини Републике Србије, над којом се уписује право приватне својине без иједног доказа.“
У другој тужби Државно правобранилаштво јасно наводи да ПК „Златибор“ не поседује ни једну подобну исправу за упис било каквог права на тим непокретностима.
То је касније потврдило и Министарство финансија, које је, одлучујући по жалби ПК „Златибор“, жалбу одбило као неосновану, јер за такаво писаније није постојао никакав правни основ.
Поставља се питање – зашто о свему овоме говорим сада и зашто сматрам да би Струковни синдикат РГЗ требало да се позабави својим директором Борком Драшковићем, уместо што се бави нападима на мене?
Зато што је Борко Драшковић својим потписом 2017. године донео решење о потврђивању катастра непокретности за део катастарске општине Чајетина, којим су укинуте тапије и интабулационе књиге и успостављен катастар непокретности.
Како је то било могуће ако поступак јавног излагања није био окончан, а постојала је забележба спора? Још важније – како је данас могуће да те забележбе, која је отворила могућност да се настави са уписивањем државне имовине на правно лице, више нема у евиденцији Републичког геодетског завода?
То су питања на која одговор дугују директор РГЗ, Струковни синдикат и Тужилаштво. Јер решење о потврђивању катастра непокретности не може бити донето док се не оконча поступак јавног излагања. Управо је таквим поступањем омогућено да се приватно лице упише као власник имовине непроцењиве вредности.
Уместо што брани директора Републичког геодетског завода, Струковни синдикат би требало да затражи одговоре на ова питања и да стане у заштиту законитости.
Поручујем и Струковном синдикату РГЗ и Тужилаштву: сва документа су спремна. Ја сам на Златибору. Почните да радите свој посао.