Према подацима Управе за игре на срећу, у Србији има око 2.900 кладионица, што је доводи на друго место у Европи што се тиче броја коцкарница и кладионица по глави становника. Неславно прво место по броју игара на срећу по глави становника има Босна и Херцеговина.
Према подацима од марта месеца ове године број кладионица је у паду у већем делу Србије, али је у Војводини у порасту, тренутно их има 748.
Највише кладионица ради у Јужнобачком округу – 280, следи га Сремски округ који има 129 објеката за игре на срећу, а треће место је заузео Јужнобанатски округ са 101 кладионицом.
Највећи број кладионица и коцкарница у јужном Банату налазе се у Панчеву (33) и Вршцу (15), следе их Ковин (7), Бела Црква (5), Баваниште (4)…
За разлику од наше земље где се кладионице увелико рекламирају, било путем телевизије или билборда, у неким земљама Европе оне се разним мерама ограничавају.
Као један од таквих примера је и суседна Румунија. Наиме, румунска Влада донела је марта 2026. године уредбу којом је ревидирала прописе о коцкању и играма на срећу, и где је дозволила општинама и градовима да ограниче или забране кладионице и коцкарнице.
Па тако у наредном периоду, након истека постојећих лиценци, локалним самоуправама је на вољу да ли ће ограничити број коцкарница на својој територији или пак увести њихову потпуну забрану.
Албанија је након 2019. године, и потпуне забране спортског клађења и држања коцкарница у насељеним местима, од 2023. године донела одлуку о поновној легализацији онлајн клађења, али под строгом контролом.
Италија и Шпанија су увеле строге забране рекламирања игара на срећу, док Норвешка и Финска имају државни монопол на клађење, у тим земљама се можете кладити само преко државних оператера.